Istok - Svetionik
Album : Na početku stoji moj kraj
Svetionik
Ovaj usamljen brod,
što ga more lomi.
Ovaj nemirni hod,
vetar u kosi.
Sada osećam strah,
i ne znam da l' ću moći.
Da gledam u nebo
i za tobom poći.
Radost napusti me,
u oku suza sja.
Dotakoh ponore sve
svoga života.
Besan tražih tvoj glas,
nade da mi daš.
A lajah k'o pas
u svojim rečima.
U toj buri svetionik gori,
morem greha tvoja duša plovi.
I kad misliš da tu spasa nema,
Bog sa tobom pun je pomirenja.
Ti otkrivaš tajnu samo onome,
sa spuštenom glavom
ljubiš nas nemoćne.
Baci svoj mač
visoko pogledaj.
I tad si previše nisko,
za onog koji zna.
Zato klekni što pre,
ljubav je molitva.
I moli za oprost,
Oca jedina.