РЕКА - Отац (Епска народна песма)
Тест: Епска народна песма "Отац"
Вокал, аранжман, р.гусле : Предраг Милетић
Ћемане:Александар Милутиновић (Руно)
✔️📀Ускоро диск са студијском обрадом песама✔️📀
Цена диска по жељи и могућности купца. На овај начин помажемо да овакве песме буду још квалитетније и да их је још више. За наруџбину диска и све информације обратите се на мејл
✔️☝ Музички пројекат "Река", је некомерцијални пројекат, родољубиве природе. Све песме су снимљене на простој техници у домаћим условима. Било какав вид подршке,помоћи, или учествовања, је добродошао.
Обратити се на мејл ☛ [email protected]
✔️✔️✔️Музички пројекат "Река" , са песмама прожетим тематиком историје Србије , чији је циљ такнути душу слушаоца и живо му пренети дух тадашњег времена, колико је то у моћи уметника , на један нови музички начин и тако дочарати макар делић духовне величине тадашњих дивова који су ходали овом истом земљом којом и ми данас, за које и каже деспот Стефан : „,Мужеви добри, мужеви храбри, мужеви ваистину у речи и у делу!" Сам назив "Река Отачаства", или скраћено "Река", симболизује реку Воде Живе, која се излива из верујућег срца и води у Царство Небеско, као плод вере у Бога Христа.
✔️Дух наших предака , нека буде са нама!
ОТАЦ
Подиже се дивља хајка,
Против једног српског рода,
Да не може да осети,
Шта је срећа и слобода!
Иде хајка преко села,
Преко села и градова.
Иде хајка преко река,
Преко река и брегова.
Заслепила турска сила,
Од негдашње српске славе,
Па се дигла да поскида,
Све јуначке српске главе.
Ненадовић храбри паде,
И Бирчанин с њим погину,
Али Јанко, Гагић Јанко,
Он умаче у планину.
Залуд хајка за њим јури,
Без одмора и без станка,
Нигде нема горског сина,
Нигде нема Гагић Јанка.
Ал' кад хајка не могаше
У планину да га нађе,
Она ману горске кланце
Те у Болеч село зађе,
Па Јанкову кућу тражи,
Тражи жене самохране,
Тражи нејач, без оружја,
Тражи децу без одбране.
Ухвати му једног птића,
Ухвати му једног сина,
Соколова соколића.
Па кад беше на ћуприји,
Што покрива једну реку,
Застадоше да за оца,
Соколићу главу секу.
И већ џелат сабљу диже,
Да детету главу скине,
Ал' се зачу глас ненадни,
Глас Гагића из планине:
Стан'те Турци, стан'те вуци
Не грешите руке своје!
Не дирајте соколића,
Ево русе главе моје!
И изађе из шипрага,
Па нејаком збори сину:
Иди сине, иди надо,
Иди птићу у планину!
Па кад света ора дође
Те се поклич гором вине,
Ти се сети баба свога,
Што за тебе сада гине.
Ти се сети да он за те
Даде русу главу своју,
Да ти њега замењујеш
У крвавом светом боју!
То изрече, главу саже.
Сабља севну а он мину.
А соколић дотле беше
Одлетео у планину.