Винчанско писмо, познато још и као винчаница или србица, је назив за низ симбола, или слова, нађених на преисторијским налазима у југоисточној Европи, тачније у Србији и Румунији. Постоје спорења око тога да ли је то уопште писмо или само случајни низ разних симбола. Ако би се прихватило као писмо, било би то најстарије писмо људске цивилизације, претходећи чак и сумерском клинастом писму.
Поједини научници заступају тезу да је то систем словног писма Винчанске културе, која је постојала у том региону у периоду од 6000. до 4000. п.н.е.
Класификацијом и анализом знакова винчанског писма, установљено је да ово писмо располаже са неколико верзија својих знакова. Од већег броја знакова издвојено је 57 карактеристичних. Од тога броја 14 знакова је могуће препознати као вокале. Међутим, поновљена анализа, показала је да се ради о 5 вокала, док остали знаци представљају њихове верзије. И међу консонантима, се од укупно 43 могу уочити варијанте, тако да се долази до резултата да винчанско писмо има азбуку од 26 слова.
Више о винчанском писму: http://www.pesicisinovi.co.rs/index.p...
Књига Радивоја Пешића "Винчанско писмо и други граматолошки огледи": http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige...