Ову песму посвећујем свом родном граду Приштини и мојим родитељима.
У СРЦУ ТЕ ГРАДЕ ЧУВАМ
Прослави те краљ Милутин,
Престоницом те прогласи,
И краљевство моћно своје
Он Приштином тад украси.
У близини граде мили,
Грачаница света стоји,
Газиместан тебе краси,
О Приштино најлепша си.
Усред тебе куца срце,
Црква светог Николаја,
Спалише је ал' воскресе
Слави Бога, људе спаја.
А ти сада тужна гледаш,
И повратак Срба чекаш,
Па да опет сјајем својим
Ти заблисташ као некад.
Милутин Попадић