Милутин Попадић- "Извор" ("Завичај")
Завичај
Како да себи опростим, мајко,
кад добро памтим ја извор свој,
уместо да сам бранио своје,
туђи је барјак одавно мој.
Христова вера најлепша, мајко,
рођењем мени била је дар,
али на силу, ти знаш то боље,
јаничар постах тужан и сам.
Сећам се добро, у кући старој,
увек се Крсни славио дан,
колача, жита, источног зида,
икона стоји, кандила плам.
Ево ме, стојим на прагу куће,
тамјаном мири још увек све,
ја знам да таван скрива сву тајну,
и да сам Србин, подсећа ме.